U situacijama koje su izazovne za nas koristimo ono što nam je poznato, strategije koje smo tokom života naučili i često primenjivali. Pojedine su korisne za nas, dok od primene drugih nemamo dobit ili čak mogu da nas sputaju. Ove druge su u ranom detinjstvu u suočavanju sa tadašnjim životnim izazovima bile primerene. Vremenom smo ih „prerasli“, spontano ih zamenili drugima koje su zrelije. Međutim, događa nam se u odraslom dobu/mladalaštvu da u određenim situacijama sami sebe iznenadimo strategijom koja nije adekvatna. Šta nam je u tom trenutku potrebno?
Prvenstveno je važno da budemo svesni sebe, svog ponašanja, reakcije, a još važnije je da ne budemo strogi prema sebi. Svima se bar nekada u životu dogodilo da se posle neke reakcije zapitaju: „Odakle sad to?“ Iako je odgovor razumljiv, u trenutku emotivnog naboja često nam nije jasno. Nadalje, nije presudno da tražite odgovor na pitanje odakle nešto dolazi, već da se posvetite sadašnjem trenutku i naknadno, „hladne glave“ razmotrite situaciju. Udaljeni od izazova možemo lakše da sagledamo situaciju i svoj odgovor. Tada je vreme za 4 velika pitanja:
Šta da zadržim?
Šta je to što dobro radim? U većini naših akcija možemo da pronađemo bar nešto što je dobro, da to uočimo i nastavimo da primenjujemo, prilagođeno situaciji. Možda je to u jednoj situaciji samo držanje tela, izraz lica i slušanje. Zapamtite da su sitnice značajne za velike promene, jer promene nastaju skupom sitnica 😉
Sa čim da prekinem?
Grešimo, nekada manje, nekada više. I u redu je prihvatiti odgovornost za grešku, izviniti se i prekinuti sa određenim akcijama. Ovde je izuzetno važno da ne budete prestrogi prema sebi. Greška je način učenja, a ne razlog za stavljanje na stub srama. I da, SVI smo bar nekada pogrešili!
Šta da promenim?
Neka ovo bude deo za podsticajnu kritiku koja će se usmeriti na vaše ponašanje, a ne na ličnost. Npr. „Moje ponašanje… nije bilo primereno situaciji, ali to mogu da promenim na… način.“ Zbog čega je važno kritikovati ponašanje, a ne ličnost? Kritika na ličnost primaocu deluje kao određenje njega samog, samim tim kao nešto nepromenljivo. Ako neko dobije etiketu da je spor, verovatno će se poistovetiti sa tom etiketom i tako se ponašati. Mnogo je korisnije dati kritiku na ponašanje, jer kritikujući ponašanje mi ukazujemo na nešto što je promenljivo, što možemo da naučimo da radimo drugačije. Još kada ukažemo sebi ili drugome na promenu, damo konkretan primer, imamo više šanse da se promena dogodi.
Šta da započnem?
Koje je to novo ponašanje koje mogu da primenim? Ovo pitanje se odnosi na to kakva osoba želim da budem, kakav rukovodila, partner/ka, sin/ćerka želim da budem. Iz toga ćete dobiti odgovor na čemu treba da radite da biste u svoj repertoar uvrstili novo ponašanje.
U odnosima različite vrste možemo tražiti od obe strane da odgovore na četiri velika pitanja. I to može da bude iz dva ugla. Prvi da se odnosi na to šta ja kod sebe želim da zadržim, prekinem, promenim, započnem. A drugi šta od druge strane očekujem da zadrži, prekine, promeni, započne. Ova četiri pitanja mogu biti put ka iskrenoj i otvorenoj komunikaciji i stvaranju kvalitetnijih odnosa, uz malo truda.