Već krajem novembra šetamo trgovima okićenim za najludju noć, prolazimo pored drvenih štandova sa rukotvorinama, domaćim djakonijama i rakijom koja greje dan, na ulazu u prodavnice nailazimo na jelke i ukrase na policama. Na šta Vas podsete praznici? Kako se osećate kada pomislite da će uskoro Nova godina? U kom delu tela Vam se javi iskrica? Bilo da je iskra ili plamen, tuge ili sreće, svesni smo da se dogadja promena. Neki od nas u ushićenju ne mogu da dočekaju proslave, dedamrazove, prazničnu dekoraciju, trpezu i fotografisanje, dok drugi ne dele to oduševljenje. Gde vidite sebe u prazničnoj euforiji?
Porodica kao sigurno utočište
Većinu na praznike podseti idilična slika porodice, bogate trpeze, nakindjurene jelke i muzike iz mladosti, Vaše ili Vaših roditelja. Deca, unuci, braća, sestre, zetovi i snaje, ostarele bake i deke, svi na okupu u staroj porodičnoj kući negde na kraju šora, u mirnom seocetu neke zemlje. Vlada sveukupna sreća, šale, smeh i cika najmladjih. Miriše pečenje, mešana salata, domaća kafa i vanil šećer pomešan sa dimom od cigareta i onim iz stare peći koja žari vazduh oko sebe. Na tv-u novogodišnji program i svečano raspoloženje ukućana i domaćih gostiju.
Nadate li se porodičnim scenama ili ih se pribojavate?
Praznici su vreme posvećeno porodici, okupljanju prijatelja i rodbine, vreme kada obnavljamo zapostavljene odnose, trudimo se da ih ponovo zagrejemo i prenesemo na potomstvo. Praznici su vreme koje budi sećanja, vraća u detinjstvo i uzburkava emocije. Pogled u prošlost mnogima pokrene suze i smeh, sreću, tugu i žal, toplinu i jezu i/ili ih prepliće. Mnoge od nas slike detinjstva podsećaju na bezbrižnost, na period kada nam je bilo dozvoljeno da uživamo u čaroliji praznika, da verujemo u čuda i nadamo im se. Nasuprot tome, odraslost nas zavija obavezama prema sebi i svom potomstvu, zahteva da preuzmemo uloge majke, oca, ćerke, unuke i nosimo se sa njima, iako im možda nismo dorasli. Sadašnjost nam nameće očekivanja roditelja koji žele da preuzmemo deo njihovih obaveze, očekivanja dece koja bi volela da im obezbedimo novogodišnju magiju, očekivanja prijatelja koji se nadaju da možete zajednički da očuvate dugo godina gajen odnos. Današnjica nam traži da preuzmemo uloge, neuzimajući u obzir to da li smo mi spremni. Ovdašnji trenutak nam postavlja težak zadatak: da odredimo prioritete, da stanemo iza odluke kada nam je važno da vreme provedemo samo sa najbližima, kada je značajno da se družimo i slavimo još jedan običan vikend, kada je vreme da se posvetimo sebi, svojim potrebama, mislima i bar na trenutak okrenemo se ka unutra i ponegujemo se.
Kada praznici bole
Praznici su i vreme prisećanja na one manje lepe trenutke. Vreme koje ponovo aktivira bolna sećanja koja žurimo da zakopamo i ponovo zaboravimo do narednih praznika. Vreme koje podseća na neprežaljene gubitke, budi težinu u grudima i preveliku želju da neučestvujemo u novogodišnjoj pompi, želju da se isključimo i budemo sami sa svojom tugom. I kada odlučimo da se prepustimo, da nas tuga svlada, shvatimo da smo okruženi prazničnom atmosferom gde se nameće dobro raspoloženje, gde se očekuje da svi učestvuju i u duhu praznika se dobro provedu i gde je neoprostivo i čak nedozvoljeno da se tuguje. Onome koga praznici bole, a kome se nameće pritisak okruženja da, makar u vreme praznika moramo biti srećni, pokreće se osećaj krivice što ne oseća sreću i što je ne deli sa svojim najbližima. Noseći tolike terete, svoje i tudje, ne čudi da osoba želi da prespava praznike i probudi se prvog radnog dana Nove godine.
Biti sam ili usamljen
Svako ima svoju priču, svoje želje, potrebe i osećanja. Nekima je potrebno da praznike provedu sami sa sobom uz omiljeno vino, tugaljiv film i muziku koja kida srce. Drugima je potrebno da budu sa nekim da se ne bi osetili usamljeno, bar te večeri. Dok prvi uživaju u vremenu koje posvete sebi, drugi traže slamku za spas, njima je problem da budu sami iz bilo kojih razloga. Usamljenost raste za praznike koji asociraju na bliskost, okupljanje dragih ljudi i deljenje radosti. Usamljenost raste kada mislimo da nemamo sa kim da provedemo tih nekoliko neradnih dana. Pomozite sebi tako što ćete se zapitati: sa kim biste voleli da provedete vreme? Šta Vas sprečava u tome da pozovete i napravite prvi kontakt? Šta je najgore što može da se desi ako zatražite nečije društvo? Čak iako se dogodi da Vas odbiju, a neće, jer je ovo vreme okupljanja, povezivanja, setite se da su Vam zadovoljene osnovne potrebe, da imate sigurno mesto sa koga polazite i u koje uvek možete da se vratite. Setite se da iako se osećate usamljeno, niste sami i da uvek možete da zatražite pomoć drugih, da pozovete i čujete bar jedan dobro poznat glas i utehu.
Novogodišnje odluke ili…
Sami sa sobom na kraju decembra ili pravimo spisak novogodišnjih odluka ili se okrećemo sagledavanju toga šta smo sve postigli u protekloj godini. Odluke nas motivišu da se okrenemo nadi, pozitivnim očekivanjima i planiramo lepe trenutke kojima ćemo ispuniti naredni period. Pogled na proteklu godinu, posebno onima koji praznike doživljavaju više kao kaznu, nego kao proslavu, najverovatnije izmami one misli koje su preplavljene neizgovorenim rečima, propuštenim prilikama, neostvarenim snovima, razorenim odnosima i svim neuspesima koji se čine većim nego što realno jesu. Tada nam se dogodi da pomislimo:
“Ni ove godine nisam smršala.”
“Nisam završio/la fax.”
“Izgubio/la sam posao.”
“Još nismo dobili dete.”
“Ostaću ceo život sam/a.”
Prisetimo se svega što nismo uradili, svih očekivanja koja nismo zadovoljili i osetimo nezadovoljstvo.
Šta mogu da uradim za sebe
Budite svesni da su praznične reklame jedna velika varka. Da je iluzija očekivati dvogodišnjaka u beloj majici do kraja večeri nasmejanog, iluzija je da će svi članovi šire porodice biti na okupu baš taj dan i da će svi biti raspoloženi tokom cele večeri, da se bar neko neće sporečkati, posle pomiriti i uzdravlju dočekati Novu. Realnost jesu flekavi stolnjaci koje će možda Ariel moći da opere, realnost jeste zagorela korica pite, realno je da će okupljeni biti i nenaspavani, i umorni, i nervozni, ali i spremni da proslave. Realnost je mnogo nepredvidivija od idilične Coca-cola reklame. Realnost je stvarna i uzbudljiva.
Okružite se bliskim osobama i praznike provedite sa njima. Izaberite one u čijem Vam je prisustvu prijatno, do koga Vam je stalo i kome je stalo do Vas. Vodite se svojim unutrašnjim osećajem za izbor tih osoba i verujte mu.
Skupite hrabrosti da prvi pozovete, da pokrenete zaboravljen odnos i zakotrljate prijateljstvo. Odlučite da ćete da se potrenete i unesete sebe u taj odnos. Kada savladate taj prvi korak uzmite telefon i počnite. Mislite pozitivno, budite spremni na prilagodjavanje i menjanje. I uživajte!
Ako odlučite da budete sami, ugodite sebi. Uzmite omiljenu knjigu, napravite prazničnu atmosferu u sobi, otvorite omiljenu čokoladu i/ili vino i uživajte. Verujte da bi mnogi voleli da su na Vašem mestu.
Otputujte, ako imate mogućnosti ili prosto prošetajte. Važno je da se izmestite iz poznatog prostora, da se aktivirate i dobro raspoloženi vratite u svoj dom.
Ukoliko Vam nesanica, gubitak volje, razdražljivost, tuga, neraspoloženje i nesnalaženje u životu traju duži periodu i utiču na kvalitet života, a niste u mogućnosti sami da ih rešite, potražite pomoć. I zapamtitet: svaki dan je dobar dan da počnete da radite na sebi.