Kako živimo ovih dana: odcepljeni, a zajedno. Izlazimo samo u nabavku, da izbacimo smeće i ako moramo na posao, pri čemu žurimo da se vratimo kući i da na tim putevima što više izbegnemo ljude. Ako se dogodi da se jedni drugima nadjemo na putu izvinjavamo se, spuštamo pogled i sklanjamo se što dalje. Bojimo se za decu, za sebe, za druge, za drage i voljene, za prijatelje, komšije, prolaznike. Bojimo se i sklanjamo se…
Zatim dolazimo u svoje sklonište i smenjujemo se ispred tv-a, računara, dogovaramo se ko kada koristi koju sobu, a ko trpezarijski sto. Slušalice su nam u ušima, oči na ekranima, a glava često u frižideru ili špajzu, gde mama sakriva slatkiše i grickalice od ili za ukućane. Zujimo kao pčele nenaviknuti da nas je toliko po sobama, grickamo kao detlići doručak, užinu, ručak, užinu, večeru, užinu, užinu, užinu… Trudimo se da sačuvamo druge, a često sebe zanemarujemo. Dogodi nam se da zaboravljamo više nego inače, da se svadjamo čini se bez razloga, da previše/premalo jedemo, da iako smo premoreni veći deo noći ne možemo da zaspimo. Zavaravamo se da se to svima dogadja u ovoj neobičnoj situaciji i ne obraćamo pažnju na te znake. Zatim nam se znoje dlanovi, suši grlo, srce se uzlupa, dah nam postaje kraći i ne možemo da se nadišemo vazduha. Tada situacija postaje ozbiljnija i priznajemo da nešto nije u redu. Sve su to prirodne i normalne reakcije na opasnost, koja vlada u društvu i svetu u celini.
Pored opasnosti javlja se i neizvesnost koja nam često mnogo teže pada i dovodi do uznemirenosti jer nismo sigurni protiv čega se borimo. Tada mozak pretražuje svoje kartice sa sećanjima, procenjuje šta je u realnosti opasno, a šta ne i šta mu može pomoći u novoj situaciji. Kako ne pronalazi iskustvo koje je slično sadašnjoj situaciji, mozak je u stanju da napravi različite scenarije i da ih na celodnevnom nivou procenjuje jer je za njega neizvesnost ravna opasnosti. U praktičnom smislu to znači da sebe mučimo vrtenjem različitih scenarija po glavi gde je svaki gori od prethodnog i iscrpljujemo preko nam potrebne resurse za suočavanje sa situacijom. Šta umesto toga možemo da uradimo kako bismo sačuvali sebe? Možemo odvojiti potrebno vreme u kojem ćemo se prilagoditi novoj situaciji, vreme u kojem ćemo se okrenuti sebi i uraditi ono što je dobro za nas, a početi tako što ćemo se otvoriti…
Prihvatanje
…za bes, strah, tugu, stid, krivicu, ljubomoru, uznemirenost… otvoriti se za sva osećanja koja su izmešana i nerazumljiva… otvoriti se i priznati im da postoje, da su normalna i imati strpljenja za njih i za sebe. Emocije su tu da nam saopšte da nam se dogadja nešto važno, nešto što nam možda pokreće bolna i neprijatna sećanja sa kojima se nismo pomirili, da podsete na nerešene konflikte, nepreboljene dogadaje, prekinute odnose. Sada je prilika da se okrenemo ka unutra i kažemo sebi da se osećamo uznemireno i da je to sasvim u redu u ovim okolnostima, ali i da smo mi ti koji imaju kontrolu jer emocije jednostavno postoje, one nisu ni dobre, ni loše, već samo traže da budu primećene, te im stoga dajte tu priliku. Možete koristiti vežbe disanja, relaksacije, vizualizacije kako biste došli u kontakt sa njima ili jednostavno oslušnite svoje telo, ono nam govori mnogo više nego što smo obično spremni da čujemo. Možete da probate najjednostavniju vežbu, kao što je ova:
Smestite se udobro, ako poželite zatvorite oči, usmerite pažnju na svoje disanje, oslušnite ga. Udahnite duboko kroz nos, a potom lagano izdahnite kroz usta. Ponovite nekoliko puta i primetićete kako Vam se dah i lupanje srca umiruju. To je znak da ste svojom akcijom učinili da disanje dovedete pod kontrolu.
Fokus na sada i ovde
Kada ponegujemo svoj unutrašnji deo možemo se okrenuti u sada i ovde i biti prisutni medju ljudima koji su oko nas. Prilika je da osobu sa kojom delite životni prostor upoznate na višem nivou, da joj se posvetite i da se ona posveti vama. Možemo sesti jedno naspram drugog i porazgovarati kao da se prvi put vidimo, tako da smo detinje iskreno zainteresovani za njega/nju, pitati i slušati, duboko i sa razumevanjem, otvoriti se za tudji svet i pustiti drugog u svoj. A šta je sa onima koji su sami? Njima je potrebna podrška okoline, potreban im je kontakt sa važnim osobama, potrebno je da se čuju na tradicionalan način telefonom ili savremen preko društvenih mreža. Svima su nam potrebni drugi, drugačiji ili slični, naši, oni sa kojima imamo sličnosti i od kojih se razlikujemo, oni koji slušaju i koje čujemo, oni koji su tu za nas kao što smo mi za njih. Potrebno nam je da se okružimo, realno ili virtuelno, onima koji nam znače i jedni drugima budemo podrška.
Preuzimanje kontrole
U vanrednim okolnosti lako možemo da se izgubimo u brigama oko stvari na koje ne možemo da utičemo kao što su ponašanje drugih, kada će škole početi da rade, kada će u prodavnicama da bude dovoljno robe, a u apotekama maski i sredstava za dezinfekciju, kada će lekari pronaći lek, bolesni ozdraviti, da nam najbliži ostanu zdravi… Medjutim, većinu ovih stvari ne možemo da kontrolišemo. Ono što možemo da kontrolišemo jeste naše ponašanje. Sami možemo da odlučimo da li ćemo se ponašati u skladu sa preporukama zdravstvenih institucija kako bismo zaštitili sebe i druge, da li ćemo pomagati komšijama, podržati zdravstvene radnike, učitelje, trgovce aplauzom u 8 ili nešto treće. Odluka da se ponašamo na odredjeni način, da ispunimo svoje vreme je ono nad čim imamo kontrolu. Svako ima pravo da odluči za sebe kako će rasporediti i ispuniti svoje vreme u ovim posve neobičnim okolnostima. Kako možemo da preuzmemo kontrolu?
Rituali donose predvidivost da će se odredjena radnja obaviti u tom delu dana, da će se baš ta akcija ostvariti sprovesti u delo, stvaraju osećaj preko nam potrebne sigurnosti. Stoga se držite uobičajenoj načina funkcionisanja ili ga prilagodite tako da više odgovara Vašem tempu i trenutnim okolnostima.
U toku dana pored obaveza ostavite vreme za odmor i zabavu. Gledajte smešne klipove, igrajte se društvenih igara, pričajte viceve.
Pravilno se hranite kako biste imali više energije i vežbajte na način koji Vam prija. Internet je trenutno preplavljen besplatnim online programima za vežbanje, pravljenje zdravih obroka i različitih saveta za zdrav život. Ovo se čini kao dobra prilika da oprobamo ono za šta do sada nismo imali vremena.
Naučite nešto novo. Idealna je prilika za sticanje novih iskustava i saznanja. Pored otvaranja desetina tabova i čitanja raznovrsnih članaka, možete se vratiti hobijima koje ste, poneseni svakodnevnim obavezama zamenarili. Izvadite gitaru, igle za štrikanje, slikarski pribor i ponovo ih vratite u upotrebu. Ili jednostavno naučite nešto novo bilo da je to brzo kucanje, origami, kuvanje, ulepšavanje kose i noktiju. Kada počnete shvatićete za šta ste sve sposobni i šta sve možete sami da uradite.
Maštajte jer je to dozvoljeno, a i poželjno.
Planirajte budućnost, jer će se ovo neobično vreme završiti i vratićemo se u dobro poznate okvire. Postavite ciljeve i pripremite se za ono što će doći.
Ukoliko ste preopterećeni obavezama poradite na prioritetima i dozvolite sebi da usporite.
Prepoznajte svoje snage
Čujemo od drugih: da smo brižni, strpljivi, društveni, marljivi, organizovani, vredni, imamo smisla za humor… Sve su to naše snage, naši resursi koji nas bogate i omogućavaju da se izborimo sa različitim okolnostima. I ova trenutno ne tako laka, a po svemu neobična situacija koja nas stavlja pred izazove angažuje naše snage, može dovesti do našeg jačanja, do toga da budemo fleksibilniji, razvijemo sposobnosti i veštine koje su nam potrebne za snalaženje u novim, teškim okolnostima. Možemo se podsetiti koliko smo spremni da proširimo svoje vidike, da naučimo novo, preoblikujemo staro. Možemo se podsetiti koliko vredimo, baš takvi kakvi jesmo. A najvažnije od svega jeste da damo sebi prostora i vremena da prihvatimo novonastalu situaciju, da pronadjemo mesta gde ćemo biti sigurni, mesto na kome ćemo pregurati ove dane na način koji je najbolji baš za nas.