Živeli smo u vreme kada su se telefon sa žicom i televizor u boji smatrani velikim tehnološkim napretkom. Brojčanik koji okreneš šest puta u krug ili, devet ako zoveš u drugu opštinu, izzvekeće brojeve i onda željno očekuješ da ti se javi neko sa druge strane, ako je, eventualno u kući u to vreme kada zoveš. Znalo se da se ne zove pre 9 ujutru, posle 9 uveče, u vreme odmora od 14 do 17 i u vreme dnevnika. Bez upotrebe telefona i dogovaranja, nekako se znalo ko će kod koga doći na kafu. Bez telefona se znalo gde ćemo se naći posle škole. Znali smo da iskoristimo vreme koje provodimo zajedno da se povežemo, šalimo i razmenimo nešto značajno. Cenili smo besciljne šetnje, slučajne susrete i nova poznanstva. Videli smo ljude, srećne i tužne, i bili prisutni jedni za druge. Danas čitamo postove, twitt-ove, story-je kojima prikazujemo život na društvenim mrežama, život koji je obojan i neizmernom srećom i beskrajnom tugom, život u slikama i kratkim snimcima koji želimo da podelimo sa svetom. Danas pišemo šta smo ručali, kako smo se obukli, koliko dobro smo se proveli. Danas prikazujemo umesto da živimo. Danas se borimo sami sa sobom da iskontrolišemo vreme koje provodimo na društvenim mrežama, a neretko u tome ne uspevamo
Šta je zavisnost od interneta?
Nedovoljno poznavanje odredjene teme je ono što nas koči da se uhvatimo u koštac sa njom i nešto promenimo. Tako možemo krenuti od činjenice da se zavisnošću smatra svaka aktivnost koja nam remeti normalan način funkcionisanja. Nadalje su stručnjaci definisali zavisnost od interneta (Internet Addiction Disorder – IAD) kao klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Kao noviji oblik zavisnosti javlja se u vidu gubitka kontrole nad vremenom koje osoba provodi na internetu, a koje je sprečava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Uzimajući u obzir navedeno, svako od nas je bar nekada “upao” u zavisnost od interneta, što guglajući do kasnih sati, što ćaskajući na društvenim mrežama. Na poslovni sastanak ili predavanje došli smo neispavani jer smo se začitali, zagledali i izgubili pojam o vremenu. U nekom trenutku smo postali svesni da nam aktivnosti na kompu kradu sate, pa smo se počeli kontrolisati.
Kako prepoznati zavisnost od interneta?
Osoba koja je preokupirana internetom na dnevnom nivou u većim vremenskim intervalima upotrebljava internet (a da nije kao način zaradjivanja, odnosno u sklopu posla kojim se bavi), često gubi osećaj koliko je vremena realno proveo/la na internetu i jedva čeka da mu se vrati, retko učestvuje u društvenim aktivnostima i teži da što više vremena provede za računarom. Kako vreme prolazi javlja se osećaj nemira i razdražljivosti, izlivi besa i anksioznosti, problem sa koncentracijom, učenjem i pamćenjem, zanemarivanje redovnih obaveza i prethodnih interesovanja. Navedene znake, medjutim potrebno je posmatrati samo kao smernice koje nas mogu uputiti na to da problem postoji i, u daljem radu, neophodno ih je povezati sa razvojnom fazom kroz koju osoba, najčešće mladi prolazi.
Prvi signali da problem postoji su promene u ponašanju koje odstupaju od uobičajenih, što je za svaku osobu i svaki razvojni stupanj individualno. Ono što roditelji najčešće prvo uoče je vreme koje dete/mladi provodi pred računarom. Iako nije jedini pokazatelj, vreme može biti signal koji upućuje da je momenat da porazgovarate sa svojim detetom. Kao rezultat razgovora trebalo bi da se dogovorite da upotrebu interneta držite pod kontrolom. Medjutim, ako ni posle nebrojenih pokušaja da ograničite vreme korišćenja računara, tableta ili mobilnog, ni posle neuspelih razgovora od kojih Vas hvata grč u stomaku, kada se ni posle beskrajnog razumevanja za razvojnu fazu Vaše dete vrati na staro, tada je vreme da se pokrenete i potražite pomoć.
Kako doskočiti zavisnosti od društvenih mreža?
Kako naučna i tehnološka otkrića ne možemo da usporimo, ignorišemo ili izbegnemo potrebno je da pronadjemo način da koegzistiramo sa njima. Internet je, kako se čini, izvor beskrajne zabave, ali najčešće služi kao način za izbegavanje problema u stvarnom svetu. Dobar odnos sa tehnologijom, stoga ćemo ostvariti ako preuzmemo odgovornost za sebe i svoje postojanje u njemu. U praktičnom smislu to podrazumeva da smo, kao roditelji odgovorni da najmladjima ponudimo svoje društvo umesto snimka sa youtuba (jer je roditelj, kažu pedagozi, najbolja igračka svom detetu), da se upoznamo sa drugim roditeljima na ulici, igralištu, razmenimo iskustva i medjusobno se podržimo. Nadalje je poželjno da izdvojimo vreme za svakodnevno druženje ne bi li stvorili naviku da se na dnevnom nivou pogledamo, proverimo kako smo i povežemo u okviru porodice. Možemo da usvojimo porodične rutualne u vidu nedeljne šetnje po prirodi, večeri društvenih igara, kuvanja ili bilo koje druge aktivnosti koja će postati tradicija važna samo za Vaše članove. Podsetite sebe ko i šta Vam je važno u životu i posvetite se onome ko i/ili šta Vam stoji na vrhu piramide.
Postanite dobar primer
Virtuelni svet nudi mladima, a neretko i odraslima sigurno mesto, utočište koje ne mogu da pronadju u realnosti koja sama po sebi nosi broje izazove. Iako mogu da budu iscrpljujući i stvaraju želju da pobegnemo od njih, izazovi su prekretnice na putu rasta i razvoja koje nas jačaju, čine otpornijim i sigurnijim u sebe, samosvesnijim i samopouzdanijim. Suočavanje sa životnim preprekama nas podseća da imamo snage da odlučimo šta je dobro za nas, šta nam koristi i šta nas čini srećnima. Realnost je puna izazova i kao takva, odlično mesto za vežbanje samokontrole, ako je tako doživimo. Neka Vam jedna vežba za današnji dan bude da kažete sebi da ste danas rešili da ne posegnete da proverite najnoviju vest koja Vam je iskočila na kompu i da se toga držite. Vremenom ćete prestati da obraćate pažnju na nebitne informacije koje nas lako zavedu i ukradu dragoceno vreme. Tako oslobodjeni dobićete prostor da se okrenete sebi, ponovo uspostavite odnose sa dragim osobama, kvalitetnije ispunite dan i budete zadovoljniji. Dan kada odlučite nešto da menjate je dobar dan da radite na sebi.