Da bismo pokrenuli komunikaciju, moramo na neki način da uspostavimo kontakt. Taj prvi kontakt između klijenta i terapeuta služi za dogovor oko termina i načina viđanja. Veoma je važno da taj termin odgovara obema stranama jer će u nekom narednom periodu baš to biti dan i vreme u kome će se susreti odvijati u kontinuitetu od nedelje do nedelje, bar za prvo vreme (kasnije postoji mogućnost da se viđanja prorede na svaku drugu nedelju ili u skladu sa potrebom klijenta). Za dogovaranje je značajna tema da li će se seanse odvijati uživo ili u online varijanti. Oba imaju svoje prednosti i nedostatke, te je potrebno uzeti ih u obzir pri donošenju odluke i izabrati onu koja vam više odgovara.
Dogovoreni su dan, vreme i način rada, pa ste spremni za prvi susret koji, kao i u životu počinje upoznavanjem.
Prve seanse za cilj imaju kreiranje sigurnog okruženja, punog poverenja, a sve u atmosferi prijatnoj za rad. Zbog čega je važno da se osećate, koliko je moguće, prijatno? Skupili ste hrabrosti da nešto promenite u svom životu, dođete na terapiju i spremni ste da otvorite teme od kojih su neke toliko velike da ih nikada nikome niste ispričali, teme koje pokreću davno zakopane emocije koje ste mislili da ste potisnuli, zaboravili i da vam više ne predstavljaju problem. Međutim, otvaranje nečega tako velikog što je godinama skrivano, a što vas izjeda svojom snagom neizostavno vodi tome da se prisetite događaja koji vam nisu prijali, koji su ostavili osećanje stida ili kajanja, gubitka koji niste preboleli jer ste mislili da će proći samo od sebe, konflikta koji niste obradili, jer niste iskazali ono što ste zaista mislili i osećali. Radom na terapiji teme koje su značajne u vašem životu će se pokrenuti u novom izmenjenom okruženju, okruženju koje je bezbedno za vas, gde nećete biti povređeni kada kažete ono što mislite ili osećate. Tim procesom ići ćete sa terapeutom koji vas razume, koji je tu za vas i veruje da imate kapacitet za promenu. Uz njega/nju ćete osećati sigurnost da se bavite pitanjima koja su vam važna i tragate za odgovorima koji su dobri za vas.
Zavisno od preferencija samog terapeuta seanse mogu da budu ispunjene kreativnim procesima kroz stvaranje malih umetničkih dela slikarstvom, vajarstvom, pravljenjem kolaža ili upotrebom dramskih elemenata u simboličke svrhe. Seanse mogu biti ispunjene smehom, šalom, muzikom i prijatnom atmosferom i da uopšte ne podsećaju na scene iz filmova u kojima klijent sedi ili leži dok terapeut ozbiljno postavlja pitanje tipa: „Kakve veze to što mi govorite ima sa vašom majkom?“ Takve seanse dozvoljavaju klijentu prostor da se osetiti dovoljno opušteno da se izrazi na kreativan način, da stvara nešto novo, bolje, nešto za sebe (što mnogo nisu radili od ranog detinjstva, a možda uživaju u tome). Oslobađanje kreativnosti treba da podseti klijenta da, kao što uzme bojicu u ruku i nacrta ono što želi, tako ima pravo promeni ono što mu u životu ne prija, ima kapacitet da donese odluke i da ih realizuje u svom životu, ima odgovornost da čuje svoje potrebe i želje i da im izađe u susret.
I za kraj je realnost procesa. Kao što u životu postoje usponi i padovi, tako i na terapiji postoje susreti posle kojih imate utisak da ste stekli nove uvide, zaključili, odlučili, ali i oni u kojima osećate dosadu, smaranje i imate utisak da ne napredujete. U redu je primetiti i jedno i drugo, jer to je sastavni deo terapije, i raditi na tome. Trenuci dosade služe kao pauza od velikih radova i/ili kao priprema za rad na značajnim temama i očekivani su deo procesa. Dosada se opisuje kao nešto što nas „smara“, što nam crpi energiju, a njenim istraživanjem možemo otkriti čega je to previše, sa čim nam je teško da se suočimo.
Važno je još da znate: kada se upustite u proces ličnog rada krećete se izazovnim putem koji nije ni malo lak. Da biste nastavili da se krećete bodrite sebe, budete istrajni, ne odustajte. Povremeno pogledajte dokle ste stigli, šta ste sve već uradili za sebe, potapšite se po ramenu i pohvalite za ostvareni napredak. Želim Vam sreću na tom putu!
