Šta se događa kada prvi put dođete na psihodramsku grupu? Prvo i osnovno svi učesnici i voditelj/ka sede u krugu kako bi svako svakoga mogao da vidi, doživi kao sebi slične, jednake i ravnopravne u granicama i sa pravilima koje svi zajedno, kao grupa definišu. Zatim se kroz različite igrice učesnici predstavljaju da bi se što bolje upoznali. Cilj ovih aktivnosti nije da svakome zapamtite ime, već da istinski upoznate tu osobu, da je pitate iz detinje radoznalosti ko je on/ona, kakav/kakva je, zašto je baš sada tu gde jeste. Najčešće su igrice opuštajuće i zabavne, pune šale i smeha. Kada se bolje upoznamo postepeno se uvodi rad na psihodramskoj sceni u kojem je većina učesnika angažovano da nešto kaže, ponovi neku radnju, pokret ili jednostavno posmatra. Onome ko se prvi put susreće sa psihodramskim načinom rada o čemu ne znam ništa ili veoma malo, nije lako objasniti rečima o čemu se tu radi, mnogo je lakše psihodramu doživeti. Ako bi ipak pokušali objašnjenje bi zvučalo ovako: psihodrama je forma psihoterapije koja omogućava ljudima da isprobaju različite načine suočavanja sa problemima, bez opcije da će biti kažnjeni jer su načinili nekakvu grešku. Psihodrama je vežba za život u sigurnim uslovima sa grupom učesnika koji su sličnih godina, problema I želje da rade na sebi. No, mnogo jači je efekat upoznati Psihodramu na scenu u radu I direktnom susretu sa njom, jer je to moguće. Prvo možemo videti zašto je nekome važno da popriča sa nečim tako apstraktnim kao što je Psihodrama. Najčešće ćemo dobiti odgovor da učesnici ne znaju kako to izgleda biti na jednoj seansi, jednom grupnom susret, verovatno nikada nisu radili u grupi ili su prisustvovali nekim radionicama edukativnog tipa I pitaju se da li ima sličnosti. Psihodramski način rada voli da “oživi” scenu, kao u pozorištu da na nju postavi sve što je važno za taj susret. Na sceni može biti Petrovaradinska tvrđava, Dunav koji teče pored nje, trava i poljski cvetići, drvo, brežuljak, Sunce koje sija visoko na nebu. Šta biste rekli, pitali Psihodramu da se nađete u takvom okruženju? Pretpostavljam da biste se predstavili i pitali ko je ili šta je Psihodrama. Tako je uradio i jedan od učesnika naše grupe koji je istupio na scenu i time dobio “status” protagoniste, onoga koji prvi izlazi na scenu. Naišao je na Psihodramu raspoloženu za razgovor. Ona je objasnila:
„Ja sam skup misli kojima svako ko učestvuje u meni dolazi do svoje srži.“
„Koliko je vremena za to potrebno?“
„To je proces koji zavisi od osobe do osobe. Lepota je u tom procesu kojim se dolazi do srži.“
„Daj mi neke smernice.“
„Od mene možeš čuti razna iskustva i upoznati različita ponašanja.“
Učesnici sa više psihodramskog staža uključili su se u rad i pomogli protagonisti dodajući različite ideje:
„Kroz mene se učesnici mogu upoznati sa novim načinima rešavanja problema.“
„Pružam prostor u kojem učesnici mogu iskreno da se otvore.“
„Ja sam ogledalo u kojem se vide različiti načini ponašanja od kojih svaki učesnik/ca može da izabere promenu koja je dobra za nju/njega.“
Svaka psihodramska akcija je jedinstvena, baš kao što je svaka individua jedinstvena i formira se kroz odnos između protagoniste, psihodramskog psihoterapeuta i grupe, u trenutku i u prostoru u kojem se stvara. Tako sve počinje, spontano i opušteno i tako se nastavlja u radu sa drugim i drugačijim temama, u društvu, uz empatiju i podršku, zajedno.
