Tag: Nezaposleni

Jesenja iskustveno-terapijska grupa

Posted on

Poneseni talasom svakodnevnih aktivnosti najčešće ne primetimo da nas nešto opterećuje sve do momenta kada pritisak postane prevelik i shvatimo da ne znamo odakle da počnemo da rešavamo nagomilane probleme. Naime, iskustvo nam je pokazalo da se problemi mladih najčešće mogu grupisati na teme koje su vezane za: emocionalne (nesigurnost u sebe i svoje potencijale, osećanje krivice, bes, stid, strahovi, partnerski problemi…) i za praktično-životne izazove (konflikti, kašnjenje, odlaganje donošenja odluka, zastoj u učenju…), a čine ih nezadovoljnim i manje funkcionalnim u svakodnevnom životu. Činjenica da su mladi danas više nego ikada spremni da rade na sebi inspirisala me je da otvorim grupu u kojoj će učesnici imati slobodu da to i ostvare.

Šta se dobija radom u grupi?

Grupa kao reprezent društva u malom pruža kontekst u kome imate priliku da saznate kako Vas drugi vide, doživljavaju i na osnovu te slike dobijete priliku da bolje razumete sebe, svoje želje, potrebe i očekivanja. Pored drugog i/ili drugačijeg sagledavanja sebe razvijate osećaj pripadanja, što Vas čini spremnijim da se otvorite prema drugima i za druge, da ih suštinski vidite, razumete i empatišete sa njima. Sa druge strane, dajete sebi priliku da vidite i budete vidjeni, da prihvatite sebe i druge, da istražujete, vežbate, grešite i otkrivate uz podršku drugih.

Uklanjanjem barijera i skidanjem maski otvara se mreža recipročnih odnosa koja Vam omogućava da u bezbednom okruženju i uz podršku drugih vežbate socijalne i emocionalne veština. Kao rezultat angažovanja postajete svesniji svojih potreba i time smanjujete mogućnost nastanka interpersonalnih (partnerskih, profesionalnih, porodičnih i ličnih) nesporazuma u budućnosti. Dugoročno gledano, jasniji uvidi i saznanja o vlastitom ponašanju, osobinama i sklonostima podstiču na akciju u realnim životnim okolnostima, što dalje vodi željenim promenama, a Vas čini zadovoljnijima.

Šta se ne dobija u grupi?

U grupi se ne dobijaju: edukacija, saveti, niti čarobna rešenja problema.  

Kome je grupa namenjena?

Svim punoletnim mladim osobama do 30 godina, raspoloženim da rade na sebi, unaprede svoje veštine i kvalitet života.

Kako se prijaviti?

Dovoljno je poslati sms na broj 062/109-5005 sa osnovnim podacima (ime, prezime, godište) kako bismo ostvarili prvi kontakt :).

Dinamika rada

Grupa će se sastajati svakog ponedeljka tokom godinu dana, a sam susret će trajati 2,5 sata. Prvi susret će se održati: 4.11.2019. od 19:00 do 21:30.

Mesto:

U Novom Sadu na adresi Bulevar vojvode Stepe br 1.

Cena:

4500 din. za 4 susreta u toku jednog meseca.

Način rada:

Psihodrama je akciona forma grupne psihoterapije koja, pored razgovora u krugu, omogućava i odigravanje scena iz prošlosti, sadašnjosti, budućnosti, kao i scena koje se možda nikada u realnosti neće desiti, a potrebne su nam. Psihodramska grupa nam pruža priliku da u sigurnom okruženju istražujemo unutrašnje realnosti, da sagledamo situaciju iz perspektive drugog, bolje razmemo i prihvatamo sebe i druge, isprobavamo i uvežbavamo nova ponašanja, razvijamo svoje potencijale, spontanost i kreativnost. Najvažnije je to što uz pomoć psihodrame učimo kako je važno živeti sada i ovde, voleti i prihvatiti sebe.

Voditeljka:

Dragoslava Savić-Grujić, psihodramska savetnica psihoterapije u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)

Kako da razvijem samopouzdanje?

Posted on

Iako verujete da vredite kao ličnost, da posedujete veštine i sposobnosti koje cenite i po kojima se razlikujete od drugih (svirate klavir, plešete, dobar ste matematičar/ka, sportista/kinja), često primećujete da ste okruženi onima koji znaju više, mogu bolje, postižu brže i u njihovom društvu osećate nelagodu. Poredite se sa drugima i zapažate osobine, sposobnosti, veštine koje ne posedujete i to smatrate svojim nedostatkom. Teže Vam je da se usredsredite na svoje kvalitete i ono što ste do sada postigli, dok pre primetite svoje greške ili propuste, ono što ne znate, ne možete, nemate razvijeno.

U društvu se retko ističete i delite svoje ideje i stavove jer smatrate da nisu dovoljno kvalitetni, stručni, nećete znati dobro da ih iznesete. Lako Vas pogodi kritika i uznemiri nedobravanje okoline, pa se u društvu češće povlačite. Teško donosite odluke, a i kada to uradite dovodite ih u pitanje i procenjujete do momenta kada taj proces počne da Vas „guši“ da bi na kraju, izmoreni preispitivanjem odustali.

Komplimente i pohvale odbacujete ili im ne priznajete dovoljno značaja jer su Vas vaspitali u duhu skromnosti, a zaslugu za svoja dostignuća pripisujete sreći ili spletu okolnosti. Skloni ste izbegavanju konflikata i traženju rešenja u vidu kompromisa ili popuštanja samo da biste izbegli nelagodu.

Nalazite se u situaciji, odnosu ili okolnostima koji Vam ne prijaju, ali se ne usudjujete da nešto promenite. Izbegavate zabavne aktivnosti jer mislite da ne zaslužujete da uživate.

Često Vam kroz glavu prodje neka od ovih misli:

„Nikada neću položiti ovaj ispit.“
„Nisam siguran/na da ću napraviti pravi izbor škole/fakulteta/posla.“
„Kako ću održati prezentaciju pred svim tim ljudima?“
„Nemam „petlju“ da joj/mu pridjem.“
„Neprijatno mi je i od pomisli šta bi drugi mogli reći/pomisliti ako ja…?“

Kada ovakvo stanje potraje osoba gubi veru da će moći da uradi nešto dobro za sebe, te se povlači i izoluje od životnih izazova koje smatra preplavljujućim. Teskoba koju oseća i unutrašnje blokade koje koče osobu da se uhvati u koštac sa životnim izazovima su sigurni znaci da se bori sa niskim samopouzdanjem. Ukoliko ovo stanje dobije šire razmere i produbi se u nepoštovanje i neprihvatanje sebe kao ličnosti, može se razviti nisko samopoštovanje. Rad na niskom samopouzdanju i samopoštovanju zahteva strpljenje, traže da im se posvetimo, što bolje razumemo, promenimo neadekvatne i prihvatimo nove, kreativnije odgovore na izazovnu situaciju.

Šta možete uraditi da povećate samopouzdanje?

Potrebno je prvo pronaći sigurno mesto, utočište iz kojeg će osoba moći sa bezbedne distance da sagleda u kojoj oblasti joj/mu je potrebna pomoć, u čemu da se ojača, koje veštine da razvije. Za mlade od 15 do 30 godina koji osećaju znake niskog samopouzdanja osmislili smo serijal psihodramskih radionica na kojima će tražiti uzroke, prekinu stare navike, prihvate nove, produktivnije, prigrle svoje potencijale i tako osnaženi nastaviti samopouzdano da koračaju kroz život.

Dinamika rada:
Radionice su iskustvenog tipa sa ograničenim trajanjem od 12 susreta. Susreti će se odvijati jedan put nedeljno, svakog četvrtka u trajanju od 2,5 sata.

Prvi susret će se održati: 14.3.2019. četvrtak od 19:00 do 21:30.

Mesto održavanja: u Novom Sadu.

Način prijavljivanja:
Zainteresovani se mogu prijaviti na broj telefona: 062/109-5005. U prijavi navesti: ime i prezime, broj telefona i godište.

Cena: 1000 din. po susretu.

Voditeljke radionica: Dragoslava Savić-Grujić dipl. pedagoškinja i psihodramska savetnica u okviru Regionalne asocijacije za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije (RAIP)

Šta mogu da uradim za svoje samopouzdanje?

Posted on

Poznajemo osobe koji imaju veru u sebe, svoje sposobnosti i veštine da razmišljaju, uče, biraju, donose odluke, savladaju izazove i uhvate se u koštac sa životnim promena. Oni zrače samopouzdanjem, bave se aktivnostima koje vole i u kojima su dobri, promene doživljavaju kao izazove i nalaze način da im se prilagode koristeći se svojim sposobnostima i veštinama. Znaju da preuzmu kontrolu u teškim situacijama, prihvataju odgovornost i kritiku kada ne ide sve po planu. Veruju da svojim kvalitetima, znanjem i sposobnostima mogu da ostvare svoje planove i želje. U njima vidim ogromnu snagu da se snadju u svakakvim nedaćam, vidim hrabrost da ulete u nepoznato i snalažljivo povežu konce koji su većini nas nespojivi, a samo tako povezani dovode do cilja.

Poznajemo i one kojima nedostaje samopouzdanje da izaberu školu/fakultet, izadju na ispit, konkurišu za posao, pridju devojci/momku. Oni ne veruju u svoje sposobnosti da mogu da urade nešto dovoljno dobro ili kvalitetno, misle da nisu dovoljno spremni, da će se osramotiti ili da će biti kritikovani ako pokažu da nešto ne znaju. Izgledaju kao da nemaju dovoljno snage da se pokrenu na akciju, da nemaju dovoljno hrabrosti da se upuste u nepoznato, jer je to nešto što je nepojmljivo, suviše zamagljeno, strašno. Ako se upuste u neku životnu avanturu, pažljivo i detaljno planiraju rute, proučavaju okruženje i procenjuju rizike. Tako zadubljeni i detektivski nastrojeni počinju sve da dovode u pitanje, pa i sami sebe. Da li ću moći da izdržim, da savladam, predjem, povežem, izrazim…? Sumnja ulazi na velika vrata i grabi krupnim koracima zamagljujući ceo prostor. Tako izgubljeni lutaju sve dok se od umora ne sruše bez snage i ne odustanu od svojih želja. Neuspeh tada radja sumnju da sve što mogu ustvari ne umeju, da ono što hoće ne znaju, da ono što žele ne mogu da ostvare. Pred sobom vide samo blokade na životnom putu, vide prepreke veličine kratera oko kojih se sliva užarena lava, vide scenu beznadja. Put bez izlaza dovodi do osećaja nesigurnosti i odustajanja od borbe.

„Govorili su mi da nisam dovoljno savitljiva, snažna, spretna. Nisu mi ukazali kako da radim na tome. Nisam znala sa brojevima („Brojevi su za muškarce.“), komunikacija sa drugima mi nije bila jača strana, ni kroz umetnost se nisam izražavala. Nisam znala da pevam, govorili su mi da nemam sluha. Govorili su da sam lenja, pa mi je bilo teško da se pokrenem da bilo šta radim. Često sam slušala u čemu sve nisam dobra i mislila sam da ni za šta nisam sposobna.“  

Ko utiče na razvoj samopouzdanja?

Samopouzdanje polazi od nas samih, od naše lične procene, tumačenja, vrednovanja da imamo sposobnosti i veštine da razmišljamo, učimo, biramo i da smo u tome dobri. Osoba za koju kažemo da je samopouzdana nije oslobodjena strahova, samo je spremna da donese odluku, krene u akciju, nosi se sa teškim situacijama, savlada izazove i promene i prihvati odgovornost za svoje postupke. Samopouzdanje nam nije dato rodjenjem, to je nešto što se razvija celog života i na čemu se radi.  

Mi, kao društvena bića podložni smo uticajima iz okruženja. Možemo biti u kontaktu sa kritički nastojenim ljudima, koji u svemu traže manu, a ne ističu vrline, od kojih često čujemo osude, a retko pohvale i da imamo visoko samopouzdanje. Zašto? Iako je negativne uticaje u životu teško izbeći čuveni nemački pisac Bertolt Breht objašnjava: “Niko vam ne može usaditi osećanje manje vrednosti bez vašeg pristanka” i podseća nas da smo vlasnici svojih života i da imamo pravo da odlučimo šta ćemo prihvatiti, a šta ne.

Šta mogu da uradim?

Zamislimo da izmedju okruženja i nas postoji polupropusna membrana koja nam služi da proberemo uticaje tako da možemo sami da odlučimo da prihvatimo komplimente i pohvale koji će nam pomoći da se osećamo cenjeno i vredno, a stavove i izjave koji nas nipodaštavaju ostavimo sa druge strane. Možemo da odlučimo da filtriranjem poruke koje nam ne prijaju uzmemo u razmatranje i procenimo njihovu realnost i na osnovu procene odlučimo da li ih prihvatamo ili odbacujemo, a primamo uticaje koji nas podsećaju na kvalitete, negujemo ih i činimo izvorom svog samopouzdanja.

 „Dugo mi je trebalo da se prisetim šta sve umem, šta sam sve naučila i šta sve znam. Teško mi je bilo da se okrenem svojim kvalitetima kada sam do skoro zapažala samo greške. U ogledalu nisam videla svoj odraz, već ono što se od mene očekivalo, što se tražilo, što sam vremenom oblikovala. Morala sam da obrišem prašinu vremena i pogledam lice koje se promenilo od poslednjeg puta kada je verovalo u sebe. Priznajem, prošle su godine od kada nisam stvarno gledala. Sada je trenutak da pogledam šta je iza i šta je ispred, šta je unutar i oko mene, jer to je jedini način da prihvatim da nisam cenila sebe i da je sada vreme da sebi dam šansu.“

Dodje momenat kada nam je dosta kritikovanja, sumnje u sebe, pasivnosti i nerada, to je trenutak za iskorak iz zone konfora i onoga na šta smo navikli, a ne prija nam. Vreme kada odlučimo da se pogledamo, preispitamo, procenimo i prisetimo šta sve znamo, možemo, za šta smo sposobni, vreme za rast. Vreme kada sami sebi dajemo šansu da verujemo u sebe, da menjamo ono što možemo i prihvatimo ono što nije moguće menjati. Vreme je da pustimo sebe da biramo, odlučujemo i grešimo, jer verujemo da je rast deo procesa učenja i da imamo snage i hrabrosti proći tim putem. Vreme za promenu je ono vreme kada sebi daš dozvolu da se menjaš, podršku da možeš, da skupiš hrabrost i kreneš, jer svaki dan je dobar dan da radiš na sebi, kada to odlučiš.