Decembar prepun završetaka proleti pored nas i izgubi se u svodjenju računa i pravljenju većinom poslovnih odluka. Tek se pred sam kraj godine okrenemo sebi i ukrademo ono malo prazničkog raspoloženja za odmaranje od planiranja, proslavimo postignute uspehe i sam završetak. Zatim se ubrzo vratimo redovnim obavezama i tek što dostignemo punu “radnu temperaturu” shvatimo da se sneg otopio, da je novogodišnju dekoraciju zamenila cvetna, osmomartovska i da smo, po ko zna koji put, zaboravili na sebe i svoje potrebe. Koliko puta Vam se nešto slično dogodilo?
Želim, želim…
Problem sa novogodišnjim odlukama je što ih pravimo zaneseni euforičnom prazničnom atmosferom najčešće u vreme godišnjeg odmora, pa umesto odluka sastavljamo beskrajan spisak želja i ne proveravamo koliko su one realno ostvarive. Razočarenja nas sustižu kada shvatimo da nismo dobili sedmicu na Lotou, ni nasledstvo od davno zaboravljenje tetke koja nema drugih rodjaka naslednika sem nas i da nam Deda Mraz pod jelkom nije ostavio nova kola ili drugi skroman poklon.
Drugi problem nastaje pri realizaciji odluka u delo kada nas preplavi osećaj da nije lako ni jednostavno menjati ustaljene obrasce ponašanja i razmišljanja. Odluka da se više družim iako sam povučen tip osobe, da spavam manje, radim, postižem i zaradjujem više, da smanjim kilažu koju sam uporno čuvao/la veći deo svog života, da se svima dopadnem, pronadjem ljubav svog života… Prevelik pritisak koji sebi namećemo u obliku ovakvih i sličnih odluka, najčešće dovodi do odustajanja i vraćanja na staro. Šta onda da uradimo/promenimo?
Planiram(o)
Kraj stare i početak nove godine obično nas podseća da pogledamo šta smo ostavili iza sebe, pohvalimo se uspesimo i razmislimo o neuspesima, ali i da napravimo planove za godinu koja dolazi. Običaj da pred početak nove godine procenimo šta smo želeli, a šta smo ostvarili i donesemo odluke o promeni, potiče još iz antičkog Rima i boga Janusa koji simbolizuje novi početak (po njemu je mesec januar dobio naziv). Janus je predstavljen sa dva lica kao dva aspekta vremena, prošlost i budućnost, a njegova poruka je bila da u budućnost ne smemo zakoračiti bez sagledavanja prošlosti. Simbolično se ovaj običaj zadržao i do današnjeg dana da se početak godine doživljava kao prekretnica, vreme za presabiranje i donošenje novih odluka.
Poznajem ljude koji prave manje ili više detaljne planove i odluke za godinu pred nama. Često se zapitam da li se njima dogodi da prolete praznici i taman kad se zagreju za rad pojave se prve visibake, doleti i proleti 8. Mart, a odluke ostanu samo na papiru. Koliko odluka ostvare? Koji planovi ostanu da vise u vazduhu? Šta ih spreči da sve ispune?
Kako planirati, a da se planovi ostvare?
Promena koja je dostižna krije se u svakom od nas, a put promena počinje prvim korakom. Kao što na put krećemo pripremanjem mape mesta u koje želimo da stignemo iliti sa GPS-om u vidnom polju, tako na put Nove godine krećemo što prvo postavimo sebi dostižan cilj/ciljeve.
Budimo realni
Individualno je šta je za koga dostižan cilj, ali ono što je važno jeste da bude što realniji, odnosno, bliži ostvarivom npr. “Želim da u 45. godini postanem balerina” je za nekoga realno, dok za druge nije. Prepreke u vidu godina života, razgibanosti tela ili toga gde upisati školu/fakultet nam ukazuju na realnost koja nas koči pri ostvarivaju naših planova. Mnogo je realnije da će osobi koja je u nekom momentu školovanja prekinula baletsku školu/akademiju i želi naredne godine da je završi, plan o završetku biti blizu ostvarivom. Ukoliko se stvarnost kosi sa Vašim planom, velika je verovatnoća da ni plan neće biti realizovan.
Proverite čiji su planovi/želje?
Pre nego što spisak ispunite gomilom želja i napravite velike planova za njihovo ostvarivanje, proverite da li su one baš Vaše. Ovo je mesto gde se zapitate da li je to želja moje mame ili moja. Ukoliko uočite da niste sigurni, da sa nekom željom niste lagodni, da Vam “ne leži” postavite sebi pitanje: Da li ću se osećati srećno kada je ostvarim? Odgovor će Vam biti smernica da li da je stavite na spisak ili ne.
Prioritetizujte
Svi mi imamo mnogo malih i/ili velikih želja i pitanje je da li imamo dovoljno vremena da sve ostvarimo u narednom periodu. Da ne biste sagoreli od želja, napravite prioritet. Onu koju najviše želite stavite na prvo mesto za ostvarivanje, a ostale pomerite na nižu lestvicu.
Nekoliko praktičnih saveta:
Pišite
Zamišljanje često ostane u mislima, deo se zaboravi, dok se deo iskrivi u sećanju. Kako ne bi nastala papazjanija, zabeležite u nekom obliku u pisanoj formi svoje planove. Pišite u vidu teza, što kraće, konkretnije i jezikom koji je Vama razumljiv.
Hoću…
Stanite iza odluke da želite nešto da promenite, uradite, stvorite. Započinjanjem rečenice sa hoću zvučite odlučnije, snažnije, nego da je formulišete kao želju (“Želim da…”). Branite svoj stav da nečemu iskreno težite i da ste spremni da mu se posvetite.
Kako?
Polako se zaukavate: znate šta hoćete, znate da su to Vaši planovi, još samo da smislite kako da ih ostvarite. Svaku stavku u ovoj fazi po principu levka raščlanite na sitnije delove. Razmislite: šta Vam je potrebno da biste ispunili plan, gde treba da tražite, koga da pozovete, zamolite za pomoć, šta da pribavite… Postavite sva pitanja kojih se setite i u vidu podtezica odgovorite na njih. Time ćete dobiti još detaljniji plan kojim se možete voditi pri realizaciji.
Merite
“Naredne godine ću smršati.”
“Položiću ispite.”
“Počeću da vežbam.”
Jedne od najčešćih novogodišnjih odluka/želja ili planova koje čujemo ili izgovorimo i sami. Kod takvih planova nedostaju samo odgovori na pitanja: koliko kilograma, kojih ispita, kada ću početi, koliko vremena ću uložiti na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom periodu. Kada odgovorimo na pitanja, onda nam nije teško da formulišemo i konkretan plan npr. “Od januara do marta ću vežbati 3Xnedeljno po sat i po vremena.”
Upoznajte sebe
Pravljenje planova može da Vam bude prilika da upoznate sebe i svoje mogućnosti, svoje želje i odnos prema njima. Završnica u vidu napravljenog plana nije neophodan da biste se osećali u redu sa samim sobom. Već samo preispitivanje, praćenje toka sopstvenih misli i razmišljanje o sopstvenim potrebama veliki je korak u procesu rada na sebi. Možda niste osoba koja pravi planove pred Novu godinu, možda Vam više prija da odluke donosite u toku godine, “u hodu” i da rezultate proslavite odmah po završetku. Možda ćete pred kraj godine samo “baciti pogled” na protekli period i rešiti da u Novu udjete bez plana. Budite ubedjeni da šta god da odlučite je u redu. Živite život u skladu sa sobom i ponekad se setite srećnih trenutaka koji pune dušu.
